12.03.2019, 10:08

O ostavštini za budućnost, misli se na vreme...

Nije čudno da neko, pa i naš Predsednik, ima lepo mišljenje o sebi. Tim pre ako je daleko iznad onih oko sebe i ako ga svesrdno ubeđuju da tako i treba da misli. Može se osećati i kao čuveni petao, koji je mislio da je Sunce izgrejalo kako bi gledalo njega kako kukuriče! Ali ako on i oni oko njega misle da je takav zbog brige za druge, onda mora misliti na njih i kad više ne bude u stanju da brine za njih. Pogotovu što ih svakodnevno ubeđuje da nemaju šta da brinu, ima ko da brine! Više i "pametnije", nego što bi sami činili...

 

Ima li na vidiku, u sadašnjosti i doglednoj budućnosti, neko takav? Normalno u njegovom okruženju, nikako u "društvenom talogu"? Može li takav, jedinstven i neuporediv, imati naslednika? A moraće jednog tužnog (ili lepog) dana, neko da ga nasledi. Bar po sili bioloških zakona... Ako nas toliko voli i brine koliko priča, morao bi na to da misli! Valjda se ne ugleda na Kralja Sunce: "Posle mene, potop!", i računa da i mi nestanemo kad siđe sa životne scene? Nešto bi u tom smislu mogao da zaključi iz Titovog pokušaja sa ne baš sretnim Predsedništvom, ako mu nije ispod časti da se obrati Titu. Ako mu više odgovara, mogao bi da razmisli i o Bogu. Mada besmrtan, ipak ima Sina! Doduše ne da ga nasledi, nego da ga u nečem ponekad odmeni...

 

Stvarno brižan bi i privremeno malo odstupio, radi provere da li nas je osposobio za život bez njega. Pa ako nije, da se poput De Gola, vrati... Ili naš Predsednik priprema svog sina, za naslednika? A pošto je relativno mlad, sa pripremanjem nema razloga da žuri... Ako ne misli na našu budućnost jer je nismo ni zaslužili pošto ga nismo dovoljno voleli (neki ni najmanje), trebao bi da misli na one oko sebe. Šta će oni, bez njega? Malo je verovatno da će biti paženi i maženi, verovatnije će žeti kako su sejali...

 

Institucije nam očigledno ne ostavlja. Ili ostavlja na papiru, zna se šta su kompetencije predsednika Republike. Misli li iko da bi Ana (Vulin, Stefanović, Zorana...), sećajući se Njega, uspela da radi mimo i preko Vlade? A kako bi oni u Vladi, uspeli da rade onako kako nikada nije  radila Vlada? Ne mora se čovek baviti izvesnom naukom, da bi znao kako postoje i neželjene posledice željenih aktivnosti. Ili da nešto u početku sasvim produktivno, kasnije ispolji i manje ili više kontraproduktivno. Anu Brnabić je mudro izvadio iz špila u kome i nije bilo nekih štihova, pazeći da ne izvadi nekog ko bi mogao i da ojača i osamostali se. Ostali su čak i u njenoj senci. Da zaslužuju više, svako od njih bio bi ono što je ona!

 

Tu je i poznato na šta takođe treba da misli: kako može biti veliki onaj, koga ne nadživi njegovo delo? Malo je verovatno da će imati ko da ga veliča, ako propadnemo mi. Radio je za nas, kako neumorno ponavlja. A izvan nas i nije previše veličan, ne samo zbog svojih zasluga nego i zbog male zemlje kojoj je na čelu. Većih vlastodržaca zbog većih zemalja, ima na pretek...